Сарадник Македонске академије наука и уметности гост Универзитета у Крагујевцу

Др Предраг Јањић одржао је предавање о математичком моделирању електричних активности глијалних ћелија и њиховој улози у функционисању нервног система.

У организацији Центра за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу, у понедељак, 2. новембра, у Ректорату Универзитета у Крагујевцу одржано је предавање „Динамички модели електричних одзива глијалних ћелија мозга“, које је одржао др Предраг Јањић, научни сарадник Македонске академије наука и уметности у Скопљу.

Поздравну реч упутио је академик Милош Ђуран, управник Центра, док је предавача представио проф. др Ненад Филиповић, члан Научног већа Центра и сарадник др Предрага Јањића.

Предавање је било посвећено математичком моделирању електричних одзива глијалних ћелија мозга, пре свега астроцита, и проучавању нелинеарних процеса који утичу на њихово функционисање. Иако глијалне ћелије имају важну улогу у одржавању стабилних услова у нервном систему, њихово електрично понашање и међусобна повезаност одликују се сложеном динамиком.

У фокусу истраживања су динамички модели који описују како нелинеарности у мембранским проводностима и везама између ћелија могу довести до различитих стабилних стања и ширења електричних промена кроз мреже астроцита. Резултати нумеричких симулација указују на значај међућелијског спрезања у настанку ових појава и отварају могућности за даље проучавање њихове улоге у здрављу и болестима нервног система.

Др Предраг Јањић ради у Истраживачком центру за рачунарске науке и информатичке технологије Македонске академије наука и уметности, којим руководи академик Љупчо Коцарев. Дипломирао је електротехнику и рачунарство на Универзитету „Свети Кирил и Методиј“ у Скопљу, магистрирао теоријску физику, на смеру динамичких система, на Природно-математичком факултету, а докторирао у области математичког моделирања ћелија на Факултету рачунарских наука.

Његова истраживања усмерена су на динамичке моделе мембрана глијалних ћелија мозга. Бавио се и структурним моделима патологија нервних влакана, као сарадник Њујоршког психијатријског института при Универзитету Колумбија, као и моделима нелинеарних електричних кола. Сарађује са истраживачким лабораторијама у Сједињеним Америчким Државама и Кини у области рачунарске неуронауке. Радове је објављивао у научним часописима из области биофизике, неуронауке, теоријске физике, динамичких система и теорије електричних кола.

Предавању су присуствовали истраживачи и проректори Универзитета у Крагујевцу. То је била прилика за размену научних сазнања и даље продубљивање сарадње Универзитета у Крагујевцу и Македонске академије наука и уметности.

Фото галерија