Vesti - po kategoriji

Program za razmenu znanja (Know‐How Exchange Programme KEP) je razvojni instrument čiji je cilj podrška transferu znanja sa organizacija u EU na zemlje koje nisu članice EU. Program se zasniva na pretpostavci da se ekonomski razvoj u zemljama van EU može ojačati prenosom najboljih praksi i merila koja već postoje u naprednijim ekonomijama. Sufinansiranjem projekata izgradnje kapaciteta i tehničke pomoći, KEP nudi grantove institucijama koje su voljne da podele svoje iskustvo sa svojim partnerima u državama članicama CEI koje nisu članice EU, pomažući im tako da napreduju na svom putu ka standardima i politikama EU.

Sva područja evropskog Zelenog sporazuma, od klimatskih akcija do nultog zagađenja, zahtevaju aktivnu podršku građana u svim fazama tranzicije. Izvodljiva rešenja, prihvaćena i usvojena u široj populaciji, mogu se naći samo aktivnim učešćem svih zainteresovanih. Ovo je posebno slučaj sa složenim pitanjima kao što su jaz između ruralnog i urbanog područja, stavovi o bioekonomiji, upravljanje vodama, izbor izvora energije itd. Takva pitanja mogu se najbolje rešavati kroz procese u koje su uključeni građani iz različitih segmenata društva u ulozi socijalnih inovatora i to tokom čitavog životnog ciklusa inovacija.

Muzeje i kulturne organizacije pogodila je kriza izazvana pandemijom COVID-19, koja je istovremeno i ubrzala digitalnu transformaciju ovog sektora. Digitalne tehnologije postaju centralne za skoro svaki aspekt rada muzeja kako bi se prilagodili novoj realnosti. S jedne strane, digitalna sredstva mogu ponuditi rešenja u vezi sa funkcijama muzeja, od sakupljanja predmeta do njihovog čuvanja i proučavanja, od tumačenja i izlaganja muzejskih zbirki do marketinga i upravljanja posetiocima na mreži i na licu mesta. S druge strane, ogroman je potencijal za inovacije i eksperimente koristeći napredne tehnologije i za saradnju između kulturnog, kreativnog i tehnološkog sektora. Ulaganje u digitalne tehnologije od suštinskog je značaja za muzeje da se inoviraju i prilagođavaju novim okolnostima.

Evropska noć istraživača ima za cilj da približi istraživače široj javnosti i poveća svest o istraživačkim i inovacionim aktivnostima, kroz podršku javnom prepoznavanju istraživača i razumevanju uticaja njihovog rada na svakodnevni život građana, kao i kroz podsticanje mladih da pokrenu svoju istraživačku karijeru.

Jačanje cirkularne ekonomije je deo odgovora politike na rešavanje sistemskih kriza kao što su klimatske promene, zagađenje, stvaranje otpada i gubitak biodiverziteta. Kružna ekonomija može igrati važnu ulogu u oporavku EU od negativnih socijalno-ekonomskih i ekoloških uticaja krize COVID-19, pružajući sistemska rešenja za održivi rast i ekonomski oporavak. Kao što je naznačeno u saopštenju Evropskog zelenog sporazuma, sa sve većom globalnom potrošnjom i sve većim pritiskom na resurse, postoji hitna potreba da se ekonomski rast odvoji od upotrebe resursa i da se osigura brzi prelaz na klimatski neutralna i kružna rešenja.

Poziv: LC-GD-8-1-2020

Evropski zeleni dogovor očekuje da će transformisati Evropu u pravedno i prosperitetno društvo sa modernom, resursno efikasnom i konkurentnom ekonomijom bez neto emisije gasova sa efektom staklene bašte 2050. Da bi se dekarbonizovala Evropa, obnovljivi izvori energije sa kopna i mora moraju postati glavni izvor energije , uz zadržavanje stabilnosti i otpornosti evropskog energetskog sistema. I dalje su potrebna istraživanja i inovacije da bi se mogla postići potpuna transformacija sistema i ostvariti ambicija drugih politika EU poput Čiste planete za sve, SET-plana i Nove strategije kružne ekonomije i doprineti ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (posebno SDG 7 Pristupačna i čista energija i SDG 9 Industrija, inovacije i infrastruktura.